Братство Шћекића

Братство Шћекића се убраја у најбројнија братства у колијевку српства и српску Спарту - Црну Гору, па неки сматрају Шћекиће и племеном.

Потомци су Пипа (и зато се убрајају у најљуће и најратоборније од 43 српска племена Црну Гору), сина кнеза Андрије (по њему Андријевица носи име), сина Мирослављевог (који написа Јеванђеље, најстарији писани споменик на Балкану), брате Немањиног - господара српског.

Родоначелник братства Шћекића, Шћек, у XVII вијеку досељава се из Пипера у мјесто Залоквица (Горња села), општина Беране, а одатле пресељава у Заград, ђе подиже велику и бројну фамилију. Како је братство расло, тако се и ширило, па сад Шћекића и Шћекових потомака има од Бијелог поља (ђе се претпоставља да је и благодарни кнез Мирослав написао Јеванђеље), преко Берана - подручје Горњег и Доњег Заостра (вјековни центар борбе за слободу и част српства кроз све ратове и сва времена), па све до Плава и Гусиња.

Међутим многи су морали да и одатле бјеже испод турског зулума, а касније и од комунистичког терора широм старе Србије, од Скадра - до бијела Задра.
Братство Шћекића чине фамилије: Шћекића, Раичевића, Ојданића, Марковића, Јовковића, Јовановића, Петронијевића, Љутића.

Од 2010. године (када је постављено и спомен обиљежје родоначелнику Шћеку), Удружење братства Шћекића "Шћек" организује скуп братства у колијевку Шћекића на Залоквици, 8. августа - љетни Петковдан.